ponedjeljak, 10. svibnja 2010.

стравови

Се што посакав туѓо е
се што градев
ти сруши
во една десетина од мое трепнување
со мирно срце прифатив се
и останав со празни раце
ова е пештера со стравови
не се кајам што толку многу те сакав
и што половина младост
непотребно ја пеплосав
ме плаши само твоето брзо стареење
моето засолниште е бездна со стравови
тука сите грижи се лажна тревога.

Nema komentara:

Objavi komentar