četvrtak, 1. prosinca 2011.

делумно иста

Не ми текнува
како да ги вкрстам далечните водопади
да ја кутнам полната месечина
да ги позлатам зборовите,
фустанот и косата
да напишам нешто убаво и трајно
и секогаш сум иста
со секој нов стих
создаден во еден здив
останувам делумно иста.

Nema komentara:

Objavi komentar